Page 387 - KUCANJE

грожђа које доби њихов далеки предак од анђела
Господњег. Старо предање каже да ће се после
шест векова угасити породична свештеничка ло-
за, па Радман овако жали за тим даном.
Истину је знао само Радман. Њу не откри
никоме од своје чељади. Шест врба је посадио
крај цркве Светог Николе у Врбници жалећи за
небеским сном који је на том месту уснио: „Што
се прекиде?”
Неко стаде лупати у прозор најпре слабије, а
затим све јаче. Алекса скочи и отвори прозор. У
јутарњој слани спази свештеника Алексу Попо-
вића из Кожетина, мокрог до голе коже, како по-
кушава да заустави свог верног клисара Доб-
рашина да не удара више у стакло:
– Разбићеш га, човече! – подвикну му.
Добрашин стегао своју шубару у левој руци
и не даје пет пара на упозорење свог господара,
а десницом хоће целу кућу да пробуди.
Кад спази да се Алекса појави на прозору, не
чекајући да га отвори, повика из свег гласа:
– Муштулук, газда Алекса! Муштулук, до
неба! Него шта!
Алекси се диже коса на глави. Јутарња све-
жина испуни му груди. Дубоко запретена нада у
његовом срцу експлодира у сусрету са пресрећ-
ним очима свештеника Алексе:
– Стигло помиловање, брате Леко! – повика
из свег гласа свештеник Алекса и стаде јурити
по дворишту колико га ноге носе, у мокрој ман-
тији.
Алекси грунуше сузе на очи. Окрете се жени
и сину па их узе у наручје и поче љубити и но-
сити кроз собу. Драгиња заплака.

385