Page 384 - KUCANJE

који су способни да га виде, у којима су
отворене душевне очи. Сви имају очи, но код
неких су превучене скрамом и не виде сунчане
светлости, опет зато оно постоји и светли, а сле-
пи нека се жале на саме себе и на своје очи. Тако
је и код тебе, пријатељу мој, очи су душе твоје
помрачене грехом и злим твојим делима. Човек
мора имати душу као чисто огледало. Кад на
огледалу има мрље, то се у њему не види лице
човечије, тако и човек кад у њему има греха, не
може посматрати Бога.”
Уместо, дакле, да бранимо овако истине
вере, ми се врло често и сами поводимо за про-
тивницима вере. И ако им не одобравамо напа-
даје на веру, ми хладнокрвно слушамо како они
игноришу оно што свакоме човеку треба да је
најсветије. Таквим начином, мало по мало, зав-
лада религиозна равнодушност и код најпре-
данијих синова Свете цркве. А кад ова равно-
душност завлада у целом народу, у маси света,
онда смо чули какве последице бивају.
Не, ми смо дужни заједничким силама да
устанемо противу овога општега непријатеља и
помоћу Божјом ми ћемо га победити. За то до-
бро дело нама не треба никакво насиље, нама
нису нужне особене мере. Нама је потребна
само добра воља и заједнички сложни рад на
прославу имена Божја и ствар је постигнута, ако
не у апсолутној, а оно у релативној мери.”
„Имјејај уши слишати, да слишит.”

382