Page 385 - KUCANJE

СВЕТИ НИКОЛА

Пред крај књиге Мојсињски меандри долази
до обрта:
„Беба у колевци стаде плакати, најпре тихо,
па све јаче. Драгиња скочи из кревета, надви се
над колевком и узе је тепајући јој. Дете се мало
умири кад га мајка поче љуљати у наручју.
Стиша се и престаде да плаче. Драгиња седе на
кревет крај Алексе и узе да доји малог Радича.
Алекса се загледа у своју жену и сина. У гру-
дима осети неку благу немоћ. Сети се онога чега
се мало пре није успео сетити, док је мислио о
свом разговору са протом Лазаром у трњанској
порти, загледан у лептира на свештениковој
руци. Имао је шест година када га је старији
брат повео да лове лептире. Од куће су преко
ливада у цвећу и порте трчећи за лептирима до-
шли до реке. Брат појури за једним двокрилцем
крај обале Пепељуше. Алекса потрча за њим.
Али, онако мали, спотакне се и падне у неки
дубљи речни вир. Вода га узе у себе и прогута.
Брат се уплаши, па трк кући. Кад после добрих
пола сата укућани стигну, имају шта и да виде.
На обали реке испод шест жалосних врба лежи
Алекса. Они му притрче и ухвате га за руку. Он
отвори очи, погледа у њих и тихим, али тужним
гласом, прошапута: „Што се прекиде”, жалећи
због повратка из сна у овај свет. Шест жалосних

383