Page 383 - KUCANJE

човека свако више осећање: човек се спушта са
висине свога човечанског позива, пада у неко
мртвило, губи сваки виши понос, постаје нерво-
зан и несносан за друштво. При случајном бо-
гатству и бољем положају он је горд, силан, пре-
зире све и свакога, а у данима беде и несреће он
пада у јарост, очајање и огорчење. Једном речју,
такав човек, већ, више и не наличи на правог чо-
века у пуном смислу те речи, и он постаје само
једно оличено зло за друштво у коме живи и
околину у којој се креће.
Најзад, предајући се лажном религиозном
стиду ми се врло често предајемо утицају на нас
људи једнострано образованих, који немајући
појма о значају религије за живот једнога човека
и народа, мисле да служе истински науци и чо-
вечанству кад омаловажавају истине вере и на-
падају на све оно што прелази границе њихова
опита и чулног посматрања, па би хтели да и
надчулне чисто духовне предмете ставе под свој
операциони нож. А ми, уместо да штитимо ис-
тине вере пред овим и оваквим скептицима, и да
следимо пример Светог Теофила Антиохијског
који обраћајући се незнабошцу Автолику са ци-
љем да га обрати правоме Богу, између оста-
лога каже: ,,Ако ти кажеш: покажи ми твога
Бога, то ћу ти ја одговорити: покажи ти мени
твога човека, па ћу ти ја показати мога Бога;
покажи да очи твоје душу виде... јер као што
телесне очи у људи који нису слепи виде
предмете материјалне и опажају разлику међу
светлошћу и тамом, међу белим и црним, међу
лепим и ружним итд., исто тако имају и очи
душе да виде Бога. И Бога могу видети само они

381