Page 421 - KUCANJE

ћи, Ханауска, Тајтацак, Нешићи, Пузићи, Рајко-
вићи, Стојадиновићи, прота Милун Ј. Стојади-
новић, прота Спасоје Томић и његов син све-
штеник Момчило, прота Радич Јосић, Божа Ми-
ливојевић, Ташко Начић, Франц Голднер, прота
Хранислав Поповић, Михаило Милошевић, Куз-
ман Паштровић, Браћа Дунда, Крста Новаковић
и његов брат прота Јеврем Новаковић – отац Но-
вака Новака... Усмено предање чувало их је од
заборава. Али званично њих није нико поми-
њао. О њима није било писане речи, назива
улице или трга у граду, литерарног конкурса с
њиховим именом, сећања на њихове хаџилуке у
Јерусалим и Хиландар. Било је то време „топлих
суза на путу за Јерусалим”. Они нису могли би-
ти узор младој генерацији, јер су у уџбеницима
и свим јавним гласилима фаворизовани идоли
социјализма – настали крај пута, најпре, ка
СССР-у, а потом, ка СФРЈ. Књига Милорада Си-
јића открива нам у усменом предању заборав-
љена имена крушевачких домаћина, а о позна-
тим и успешним варошанима даје нам и њихово
кратко житије.
Сећам се покојног председника Црквене оп-
штине Крушевац господина Драгослава Симића
– са колико је љубави обновио спомен-плочу у
Цркви Светог Агатоника на Старом гробљу. Не-
ко је мацолом оскрнавио овај споменик. Чика
Симке, како смо сви звали председника Црквене
општине, од свог новца је, одмах, рестауирао
спомен-плочу, вратио је на јужни зид Храма
Светог Агатоника, тако да се и данас с ње може
прочитати: „За покој душе и вечан помен упи-
сује за велике добротворе Храма Светог Агато-

419