Page 419 - KUCANJE

Читајући књигу Значајни људи Крушевца
(1833-1945), ово питање сам проширио:
– Да, времена се мењају, али уз манастире
опстају вековима и крушевачке хаџије, путници
у Христу, као траг у историји града Светог ве-
ликомученика.
Књига Милорада Сијића открива нам давно
завејане трагове с хаџилука старих Крушевљана.
Због тога она јесте велики крст од тисовине на
коме су урезана имена домаћина – који су у XIX
и првој половини XX века обновили стару срп-
ску престоницу. Несумњиво, она прекида ћута-
ње дуго више од шест деценија, наметнуто у до-
ба антитеизма, о крушевачким домаћинима. Се-
ћам се једне сахране на старом крушевачком
гробљу, од пре неколико година. Говорио сам
над одром једног од старих, предратних, круше-
вачких трговачких синова. Упознао сам га на
службама у Цркви Светог Ђорђа. Знало се ње-
гово место у храму, стајао је крај Распећа Хри-
стовог. У говору сам се сетио и речи Светог Ни-
колаја Жичког, који је са највећим уважавањем
писао о нашим старим трговцима и њиховим ку-
ћама. После неколико дана чуо сам да је једна
старија госпођа, која живи у центру Крушевца,
подуже плакала кад је са опела дошла својој ку-
ћи.
– Хвала Богу да се неко сетио нас и наших
очева – рекла је својој комшиници. Њен отац је
био пре рата велетрговац и један од највиђе-
нијих Крушевљана.
Своју књигу Послушања – прилози из исто-
рије Цркве Светог Ђорђа 1904-2004, штампану
у Крушевцу, 2006. године, започео сам речима

417