Page 420 - KUCANJE

Светог Николаја Жичког, који у поговору Ох-
ридског Пролога пише: „Календар је прва књига
коју сам ја у детињству видео и у руке узео. Она
је код нас у селу стајала за иконом, и са пош-
товањем се узимала у руке и опет остављала на
своје место. Тајанствена, и за мене у то време,
чаробна књига имена, самих имена, без видљиве
садржине и без објашњења. Ни слутио нисам,
како велику садржину скривају та имена. Та
књига ме је очаравала; ја сам је поштовао без
знања и волео без разумевања. Чар те књиге ле-
жао је, изгледа, баш у именима, у самим голим
именима. Шта би значила та имена? Сада бих на
то могао одговорити: значе да је личност – све.
Све што је около и поред и на личности са веч-
ног видика нити се броји нити рачуна; царства и
државе, блага и круне, направе и културе, части
и славе – све је то потчињено личности, у слу-
жби личности, ништавно према личности.”
– У овој земљи све ће ти опростити, али
успех никада – говорили су стари Крушевљани,
после револуције, својим унуцима. Свети Нико-
лај Жички, који је спасао Крушевљане октобра
1941. године да прођу као Крагујевчани, а и
многи други виђени Срби свога доба, ову мак-
симу претрпели су на својој кожи.
Наравно, знало се у Крушевцу, и после рата,
ко су: Чолак Антић, Стојан Симић, Љотићи, Ми-
лосав Браљинац, Мутавџићи, др Боривоје Јаћо-
вић, Рашићи, Михаило Јанковић, Серафим Него-
тинац, архимандрит Иларион Весић, Дреновци,
Филип Ера, Крапчевићи, прота Јосиф Поповић,
прота Аксентије Протић, Кедровићи, Стојан
Протић, Будимовићи, Каракушевићи, Урошеви-

418