Page 439 - KUCANJE

Павле Пудло (1898-1964), из Лубно Бжозове
у Галицији, Пољак православне вере, један од
емиграната из Совјетског Савеза. Завршио Бого-
словски факултет и предавао веронауку у Гим-
назији у Крушевцу. (прота Драгић Илић, Прото-
ђакон Павле Пудло (1898-1961), у Расински ан-
али, бр. 4, Крушевац, 2006, стр. 197-204).
Душан Стевановић (1898-1957), свештеник
који је био познат по надимку Поп Олуја, родио
се у Шапцу где му је отац Сава био срески на-
челник.
Момчило Томић (1902-1931), син свеште-
ника Спасоја, свештеник на другој велико-
врбничкој парохији.
Живан Савић (1902-1987), из Крушевца,
свештеник, посетио је Христов гроб и постао
хаџија. Хаџи Живан Савић је и вредни писац,
објавио је Летопис цркве Лазарице: прва тре-
ћина од искона до пропасти; Отпочин у Чрно-
мену и Кнез Лазар, симфонијско приказаније,
које су тадашње власти у Крушевцу спалиле.
Радомир Алексић (1904-1983), свештеник,
син Драгутина Алексића, обућара из Крушевца.
Отац Радомир завршио је Богословију у Срем-
ским Карловцима 1924. године, а 1925. рукопо-
ложен на другу парохију при кожетинској цркви
(Александровац). Одлази у Скопље 1932. годи-
не, а почетком окупације враћа се у Крушевац и
служи при Цркви Светога Ђорђа. Ту је стекао
чин проте и у два маха био архијерејски на-
месник крушевачки и то: од 1948. до 1952. и од
1963. до 1970. године.
Михајло Тасић (1904-1972), свештеник, син
Душана Петковића Тасића, столара, из Крушев-
ца.
Јеврем Новаковић (1905-1944), свештеник,
син Новака Новаковића, трговца, из Пећи, као
што пише у протоколу умрлих Цркве Светога
Ђорђа, док Гојко Козић у својим мемоарима
каже да је Новак Петровић родом из Ђулића на

437