Page 438 - KUCANJE

Милан Јовановић (1874-1935), из Кормана,
протојереј, син проте Аврама из Великог Ши-
љеговца и рођени брат свештеника Љубодрага и
Божидара, сахрањен је на старом крушевачком
гробљу.
Јевтимије Радосављевић (1874-1938), све-
штеник, сахрањен на старом крушевачком гро-
бљу.
Хранислав Поповић (1875-1954), из Боту-
ње, протојереј-ставрофор. Ра-
дио као учитељ у Ратају, а у
чин свештеника рукоположен
је 1900. године и постављен за
капелана гргурске парохије, да
би 1902. године био постав-
љен за свештеника при бру-
ској цркви. Од 1913. служи у
Кавадару и Приштини, а 1918.
године дошао на дубачку па-
рохију. Од 1919. године постављен је за свеш-
теника цркве Лазарице у Крушевцу. Од 1925. до
1928. године архијерејски намесник је жупски.
(Прота Драгић Илић, Две проповеди проте Хра-
нислава Поповића, у Расински анали, бр. 1, Кру-
шевац, 2003, стр. 273-276).
Радич Јосић (1883-1944), из Велике Врбни-
це, протојереј-ставрофор, архијерејски намесник
крушевачки од 1935. до 1944. године. У кијев-
ској Духовној академији завршио је богословске
науке. Целог живота дружио се са руским еми-
грантима, који су после доласка комуниста на-
шли уточиште у нашој држави, која им је пос-
тала друга домовина, што им је омогућио Блаже-
нопочивши Краљ Александар Карађорђевић, а
многи су се населили у Крушевцу. Као старе-
шина цркве Радич Јосић омогућио је Русима да
о празницима певају у Цркви Светога Ђорђа и
на тај начин врше своје обреде и чувају своју
културу.

436