Page 436 - KUCANJE

Милун Ј. Стојадино-
вић (1864-1941), из Каме-
њаче, протојереј. Рукопо-
ложен за ђакона 6. априла
1886. године и постао ка-
тихета у крушевачкој Гим-
назији. За свештеника ру-
коположен 1888. године и
добио парохију великоврб-
ничку, касније служи у
разним местима, да би се
најзад вратио у Крушевац.
Бавио се књижевним ра-
дом, објављивао у црквеним и дечјим часо-
писима, а публиковао је и неколико беседа и ра-
справа.
Здравко Пауновић, свештеник из Крушев-
ца, народни посланик 20. новембра 1888. године
за Велику Народну скупштину.
Риста Антоновић (1871-1945), из Крушевца,
завршио је Духовну академију у Кијеву, вратио
се у Крушевац и постао јереј цркве Лазарице.
Одатле је прешао за старешину Цркве Свете
Петке у Мачковцу, где је службовао до траги-
чног краја. Имао је синове Димитрија (1908-
1945), мајор, познатији као Мајор Зоран, Мла-
дена (1911-1945), марвени лекар, и Јована.
Ноћу између 11. и 12. новембра 1945. године
дошла је специјална тројка Озне и ухапсила
свештеника Ристу Антоновића. Одвели су га у
мрак и недалеко од куће убили из ватреног
оружја. Једина његова кривица била је у томе
што је неколико дана пре ове ноћи извршио опе-
ло над једним убијеним четником из његове па-
рохије. Вест о смрти Димитрија Антоновића,
који је умро у Дервенти фебруара, стигла је у
Мачковац почетком новембра и отац је извршио
опело свом добром сину, сигуран да чини добро
дело. Протино мртво тело је родбина пронашла
и сахранила на крушевачком гробљу. На сах-

434