Page 435 - KUCANJE

Драгутин Стаменковић (1856-?), син Мате,
трговца из Крушевца, замонашио се 1879. го-
дине на Светој Гори у Хиландару, где је постао
архимандрит Доротеј. Његов брат Стојадин
(1864-1893), трговац, посетио је Христов гроб и
постао хаџија, касније је написао и књигу Ду-
шевни дневник у издању књижаре Малаћевића
Будимовића. И Стојадинов син Алекса (1886-
1967) је хаџија.
Спасоје Томић (1858-1918), из Ступнице
округ нишки, свештеник при цркви Лазарици, и
Цркви Свети Ђорђе.
Јован Поповић (1858-1923), из Алексан-
дровца, свештеник макрешански, сахрањен је на
старом крушевачком гробљу. У Веснику, недељ-
ном црквеном листу, који је излазио у Београ-
ду, 1923. године, у броју 16, стр. 4, објављен је
некролог: „Јован Д. Поповић, свештеник макре-
шански.”
Мина Дуњић, дошао је у манастир Ваве-
дење Пресвете Богородице у Велућу 1864. го-
дине, а 1872. године појављује се као први
стопањски свештеник, где служи до 1907. го-
дине. У међувремену је прешао да живи у Кру-
шевцу, а од 1880. године он је и старешина ма-
настира Наупаре. Биран је за народног пос-
ланика 1868. године.
Љубодраг Протић (1864-1918), син проте
Стевана, завршио је Богословију и био све-
штеник при Цркви Светога Ђорђа у Крушевцу.
Са супругом Леном Перић из Рековца имао је
синове: Милоша, др Василија, др Тихомира, Ду-
шана, Велибора, и кћерке: Смиљу и Лепосаву.
Умро је од запаљења плућа 24. новембра 1918.
године и сахрањен у заједничкој породичној
гробници на старом крушевачком гробљу, где су
му сахрањени отац, мајка и синови.

433