Page 46 - KUCANJE

+ + +

„Гранични прелаз” Мердаре. Божић, 2012.
године. Кумови, отац Војислав и Срђан, враћају
се са Косова. Њих двојица делују нестварно,
овде, ове ноћи, међу Албанцима: На Божић се
нигде не иде од куће, а поготову не овде! При-
том, они се поштују као кумови „по старински”:
један другом љубе руку при сваком сусрету!
Путују Косовом и Метохијом без пратње! Пре-
косутра је Свети Стеван, крсна слава Миливо-
јевића. Километарска колона аутомобила се оте-
гла пред „царинарницом”. Срђан избацује рота-
ционо светло на кров аутомобила. Албанци не
могу да верују. Онда прелази у леву коловозну
траку и полако претиче све аутомобиле који
чекају. Шиптари силно негодују. Не зна се шта
их више иритира: да ли београдске таблице, да
ли мој отац, да ли српски народни посланик, да
ли ротационо светло, да ли то што ови иду преко
реда. Испред границе косовска полиција у чуду.
Један полицајац иступи пред кумове:
– Враћај се назад! – љутито ће.
Срђан отвори прозор:
‒ Помаже Бог. Ово је изасланик патријарха!
– окрете се ка куму.
– Чека нас пратња с друге стране прелаза –
заврши Срђан.

44