Page 43 - KUCANJE

слава у Барбатовац, Брозови следбеници довели
су га на раскршће и рекли: „Право је пут посут
трњем, то је пут којим ти чврсто и одлучно
корачаш. Ми ти нудимо да скренеш лево, у ок-
риље Социјалистичког савеза, и да скинеш
шајкачу, а ставиш шешир.” Отац Војислав им је
казао: „Нека ово раскршће буде мој крст који ћу
понети онако како свештеник Српске право-
славне цркве треба да га понесе, јер сам завет
дао Господу, а не партији.” Много пута пред
оцем Војиславом стајало је раскршће које је
постајало његов крст. Много пута у Топлици
био је изложен поругама. Често су многи стигли
да највећи камен дохвате и баце у правцу овог
праведника. Дочекао је отац Војислав да многи
од тих Савла постану Павле и с поносом да види
како улазе у његов храм, у његову цркву, и да
им нимало не замери, јер овај праведник је знао
само да опрости. Од 1986. године пут га је довео
у град Крушевац, у село Велики Шиљеговац. Ту
су данас и његови парохијани из Шиљеговца. И
ту је овај праведник оставио неизбрисив траг.
Имао сам част да са њим будем кум. Имао сам
задовољство да ми буде пријатељ. И имао сам
једну радосну обавезу да будем његов ученик, а
да он буде мој духовни отац. Васпитавао ме је
као и своју децу на речима незаборавницама,
као и сваког свог парохијанина. И био сам по-
чашћен његовим друштвом ове године на Божић
у Високим Дечанима и Пећкој патријаршији.
Стигли смо у Дечане у четири сата ујутру. И кад
смо дошли у Дечане изашли смо у порту дечан-
ску и било је звездано небо и он ми је рекао:
„Види, куме, колико је звезда на небу како се

41