Page 45 - KUCANJE
P. 45
сина Драгића, свог сина Слободана, своје кћерке
Биљане. Хвала ти што си несебично и племе-
нито те изданке лозе уплео и у наша срца, онако
како то ради родитељ и свештеник. Хвала ти
што је сваким твојим кораком и сваком твојом
речју из тебе исијавала твоја свештеничка зак-
летва којој си остао веран до кончине свог жи-
вота. Хвала ти, на крају, што си у овом огре-
ховљеном свету оплеменио наше животе и
оставио нам узор какви треба да будемо не само
као свештеници, него као људи. Ако треба је-
дном речју да опишем овог човека, та реч је:
праведник. Хвала ти и што си нашао времена да
нам саопштиш све своје тајне које је требало да
нам кажеш, да оставимо сачувана предања о
твоме страдању и о твоме животу и твојој борби
за крст часни и слободу златну. На крају, хвала
што иза себе остављаш достојне потомке својих
славних предака. Ја ћу увек имати спомен на
твоје речи из којих су увек, негде у прикрајку,
грмеле невесињске пушке и памтити те као
праведника, који је изнедрио: Драгића, Слобо-
дана, Биљану, дочекао четворо унучади: Си-
меона, Мину, Стефана и Александра, али ћу те
пре свега памтити као духовног учитеља који је
био толико потребан нашим животима. Хвала ти
још једанпут за све. Бог да му душу прости.”
43
