Page 42 - KUCANJE
P. 42

Говор народног посланика
                      господина Срђана Миливојевића
                          на сахрани оца Војислава



                 „Чудна је Божија промисао да се у месту које
              се  зове  Јаловик  изнедри  овакав  изданак  право-
              славне  вере,  овакав  изданак  мајке  Цркве.  Овде
              су јаки корени овог изданка, и то су три корена:
              вера, нада и љубав, који  су га ојачали у раном
              детињству и младости, јер мој вољени кум отац
              Војислав  поникао  је  у  кући  Илића.  То  су  они
              Илићи који су у српској  Херцеговини на  бојни
              поклич  поробљене  отаџбине  високо  подигли
              барјак српства и отишли да се бију за крст часни
              и слободу златну. Одатле их је више невреме, а
              мање  време  довело  у  ове  крајеве,  на  границу
              српства,  и  ту  је  Војислав  Илић  син  Драгића
              Илића,  краљевог  војника  који  је  такође  дигао
              барјак српства на бојни поклич отаџбине, добио
              неопходно васпитање које треба сваки Србин да
              има.  Овде  је,  у  Јаловику,  отац  Војислав  пора-
              стао, провео детињство, а онда га је, промишљу
              Божијом,  пут  одвео  у  манастир  Крка.  У  мана-
              стиру Крка Господ  је утврдио његов  виноград
              вере својом десницом у његовом срцу. Улио  је
              кандило  наде  у  његовом  срцу  и  излио  обиље
              благослова над његовом душом да би постао оно
              што јесте. После богословије, у Јаловику је упо-
              знао своју супругу Босиљку и онда су дошли на
              парохију у Барбатовац. Тамо их је сачекао верни
              народ  Барбатовца,  али  тамо  су  их  сачекала  и
              бројна  искушења.  Одмах  по  доласку  оца  Воји-



                                      40
   37   38   39   40   41   42   43   44   45   46   47