Page 579 - KUCANJE

Топле сузе на путу за Јерусалим – Свету
Земљу свих хришћана, усахнуше. Празнина која
се откри у мени кад оца положисмо у гроб се
згреја испуњена сузама, те поста издан.
− Од праха земаљског створи Бог човека (1.
Мој. 2, 7), писано је − сетих се.
− Јер си прах, и у прах ћеш се вратити (1.
Мој. 3, 19) − речено је.
‒ Живот наш је кратушан, к’о лет птице.
(Атар, из Говора птица) ‒ певано је.
− Издан мој и мога оца је ова књига − за-
кључих и заврших с писањем.
Над слојевима водоодрживих стена задржава
се вода продрла са површине земље, помешана
са водом доспелом из река и језера, та вода се
назива издан. Сликовито се каже да издан има
дно, а нема „кров”.
Тад седох да гледам једноминутни снимак
вољеног Куцача:
– У емисији „Код два бела голуба” слушали
сте снимак са вечери сећања на професора Ве-
селина Чајкановића.
Инструментал народне песме: „Ој, јесењске
дуге ноћи.”
Очево куцање угасну уз речи новинара:
– Завршена је емисија „Код два бела голу-
ба”.
Оста топли издан.

577