Page 576 - KUCANJE

+ + +

Крај књиге Јесење клупко:
„Дуну ветар. Лишће залепрша са липе по ма-
настирској порти. Мачка скочи са новина. У мо-
наховом крилу остадоше пресавијене новине на
чланку Наши стогодишњаци. Он се прену из за-
умног говора и склони један опали лист са ман-
тије. Клупко памћења заметну у своја недра и
престаде да плете сећање. Погледа по порти, па
лагано устаде са клупе. Окрете се ка истоку и
прекрсти. „Господе Исусе Христе, помилуј ме”,
прошапута. Крену ка својој келији. Лагано, ногу
пред ногу, табао је пртину кроз опало лишће. За
њим је остајао, на трен, траг у лишћу. Ветар јаче
дуну. Лишће се са липе просу по порти, монаху
и засу његов траг. Код звонаре отац Павле Чу-
гаљ застаде да предахне. Осврте се ка монаш-
ком гробљу, прекрсти и помоли: „Помени, Гос-
поде, уснуле слуге Твоје.” Мачка му приђе и
стаде се умиљавати око његових ногу. Он се ос-
мехну, па крену даље. Штап којим се служио до-
тицао је земљу светороманске порте. Благо пог-
рбљен, ходао је стари монах ослањајући се на
свој штап. На улазу у келију остави новине и от-
ресе лишће са камилавке. Мачка остаде пред
вратима, а монах уђе у келију прошапутавши:
– Ех, јесени, јесени у теби све сазри.
Липа настави да веје лишће по порти.

574