Page 574 - KUCANJE

+ + +

Моја књига Јесење клупко, романсирана био-
графија монаха Павла (Чугаља) почиње овако:
„Животи изабраних људи нису само њихова
својина. Изабраник својом биографијом мери
време, оставља траг, по њему се познаје читав
временски период. И кад нестане градова, лука,
утврда, бродова, са лица земље, остаје повест о
великану који је ту живео. Имати изабраника,
њега пратити, ослушкивати, најстарији је поку-
шај да се човек приближи Богу.
На клупи, под липом, у светороманској мана-
стирској порти, засутој опалим лишћем, седео је
монах Павле Чугаљ. Новине које је читао, на
трен је одложио у своје крило. Било је лепо вре-
ме. Јесења слика старог монаха, погрбљених ле-
ђа и дуге седе браде, изразито набораног чела,
пристајала је овој древној манастирској порти.
Маче је пришло оцу Павлу и хитро скочило на
новине у његовом крилу. Заумни говор, којим се
старац све више служио, попут клупка памћења
које се одмотава у његовој свести и плете сећа-
ње, пренео га је, одједном, у давно прошлу мла-
дост. Пријало му је ово, изненадно, путовање из
манастирске порте у далеки свет.”

572