Page 71 - KUCANJE

БАРБАТОВАЦ

‒ Од Лудог Живка су те спасли твоји чиви-
јаши! – био је категоричан наш кум.
– Он је предлагао твоју ликвидацију. А ми
смо затражили, најпре, да нам Јаловичани дос-
таве твоју карактеристику. Она је била одлична.
Тако је говорио Маринко Цветковић, дирек-
тор више фабрика, који је, у доба мог детињства,
имао привилегију да путује авионом и све снима
својом камером. Наравно, био је партијски чо-
век. Своју децу је крстио кад су одрасла, и то
крадом. Времена су, већ, била другачија. А да се
то не би случајно сазнало у селу, кума је била
моја мајка.
Кумово признање, после десетак година, за-
печатило је оно што смо ми у кући стрепели и
преживели. Очево настојање да обнови спо-
меник свом претходнику на барбатовачкој паро-
хији, оцу Илији Симићу, умало се није трагично
завршило.
У Топлим сузама на путу за Јерусалим про-
говорио сам о тим драматичним збивањима:
‒ А ти, мали, где ћеш? Враћај се кући! – од-
бруси милиционар на улазу у Соколану. Одве-
доше ми оца. Те 1975. године још нисам пошао
у школу. Од барбатовачке порте до Соколане,
док су два милиционара приводила оца на
саслушање, нисам се одвајао од њих. На улазу у
зграду онај крупнији подвикну на мене. Нисам
отишао кући. Стајао сам под прозором поште

69