Page 75 - KUCANJE

нита. Деда Драгић је тада имао тридесет и три
године. Лежао је налакћен на десну руку, која је
прихватила кундак пушке са подужом цеви ос-
лоњеном на благо подигнуто лево колено. Имао
је пресне опанке са вуненим доколеницама,
чакшире, ланену кошуљу и неизоставни гуњ. У
Објави, издатој у Коцељеви 15. децембра 1942.
године, којом се по расформирању Каменичког
четничког одреда Драгић Илић отпушта кући,
командант одреда коњички потпоручник Анђел-
ко Думовић, вели: „Именовани је учествовао у
свим борбама против народног непријатеља –
комуниста, у борби против истих истакао се као
храбар и пожртвован борац.”
Уједно, ово предавање је посвећено и Мило-
вану Данојлићу – најбољем савременом српском
лирском антропологу који лепо, у својој књизи
Личне ствари – огледи о себи и о другима, Бео-
град, 2001, стр. 15 и 90, вели:
– Године 1944-45. завладао је страх који се
код нас, и после пола столећа, на сваком кораку
осећа. Клице страха, бачене у душе одмах после
рата, годинама су доносиле богат и разноврстан
урод.

73