Page 72 - KUCANJE

покушавајући да чујем, спрат изнад ње, шта се
догађа с оцем. Усамљен и беспомоћан, подигао
сам руке ка небу и заплакао. После два сата
милиционари су изашли из Соколане, а ја сам се
привио уз родитеља и прошапутао:
‒ Тата, био сам ту, под прозором.
Барбатовачка Соколана подигнута је између
два рата. Политика је писала о њеноме осве-
ћењу. Саграђена је преко пута цркве. На њој је
стајало исписано крупним словима: Спомен-дом
оца Димитрија Димитријевића. После Другог
светског рата комунисти су премазали овај нат-
пис, али су стара слова избијала кроз креч. Ис-
пред барбатовачке цркве сахрањен је отац Или-
ја. Породица му је подигла споменик и засадила
цвеће крај гроба. Волео сам, кад смо играли
жмурке, да се кријем у великом шимширу. Уђем
у њега и останем с тајанственим мирисом жбу-
на, прикривен за свет. Надгробни споменик оца
Илије скојевци су порушили после рата. Мом-
чило је причао и ко је то учинио. Нисам у свему
могао да верујем деда-Момчилу, јер су нас у
школи учили другачијој историји.
‒ У црквени клозет бачен је споменик у ка-
мену – биле су његове речи, после којих му ви-
ше нисам ништа веровао. Отац је хтео да обно-
ви споменик својих претходника на барбатовач-
кој парохији.
‒ Ти ли си тај што обнављаш четништво, а? –
упита иследник на саслушању. Жеља да се вра-
ти споменик оцу Илији пред његову цркву и
име оца Димитрија на његов спомен-дом умало
не однесе још сестриних, братовљевих, мајчи-
них и мојих суза у Сузарник.

70