Page 73 - KUCANJE
P. 73
+ + +
Кад се 1968. отац настанио у Барбатовцу по-
чео је да слави крсну славу. Купио је рибу јер
славимо зимског Светог Николу.
− Попе, шта ће ти толика риба? − упитао га
је комшија, чика Брена.
− Славим Светог Николу − одговорио је мој
отац.
− Неће нико да ти дође на рибу! Боље да си
купио прасе! − завршио је чика Брена своје са-
ветовање.
У Барбатовцу нико од славара није постио
зимског Светог Николу.
− Сине, деда Драгић је једне зиме, још смо
били у задрузи, иш’о по рибу за Светог Николу
у Шабац, па кад је ту није било – у Београд, па
кад је ни ту није било – у Загреб − казивао ми је
отац, коментаришући „савете” својих првих па-
рохијана.
+ + +
Отац је преминуо у родном селу, у поне-
дељак треће недеље по Пасхи − Мироносица.
Тог дана у цркви се чита Апостол, из Дела све-
тих апостола, о првомучеништву Светог архи-
ђакона Стефана: „А сведоци метнуше хаљине
своје код ногу младића по имену Савле, и каме-
новаху Стефана, који се мољаше Богу...”
71
