Page 70 - KUCANJE

гија Федеративне Југославије додала је нове
раздоре, на несрећу и шиптарског и српског на-
рода.
– Он ће увек рећи истину – причао је отац
своје утиске о Патријарху – Такав ти је био и де-
да Драгић – завршавао би отац своју поуку.
– Цркву у Ђаковици, 1950. године, нису сру-
шили Шиптари, већ Срби комунисти који су
скупљали потписе грађана, чак и међу поје-
диним свештеницима – слушао сам од владике
Павла – Сине, ови свештеници су били Удру-
жењци.
После избора нових епископа Српске право-
славне цркве, на Светом архијерејском сабору
1978. године, мој отац је био у Призрену сведок
дијалога између епископа рашко-призренског
Павла и ректора Богословије протосинђела Ни-
кодима Ђуракова:
− Како су изабрани нови епископи? − упитао
је отац Никодим.
− Ми дамо једног кандидата, они кажу не
може. Ми онда предложимо другог, они ни њега
неће. Трећег је власт прихватала! − одговорио је
епископ Павле, каснији патријарх српски.

68