Page 9 - KUCANJE

КУЦАЊЕ

После очеве смрти брат ми показује видео
снимак који је начинио својим мобилним теле-
фоном 9. априла 2010. године и назвао га „Ку-
цање”.
Наш отац куца на својој ћириличној „Бисер”
писаћој машини. Сећам се, био сам дете, како ју
је једва нашао да је купи. Латиница је у то доба
преплавила Србију. Отац не зна да га брат сни-
ма. Свој посао ради приљежно и полако – као и
све што је чинио у животу. Повремено престане
са куцањем и преко наочара се загледа у руко-
пис крај писаће машине, који прекуцава. Скром-
на кухиња парохијског дома у Великом Шиље-
говцу одзвања од удара слова по хартији. Иза
оца је шпорет на дрва. На столу, крај писаће ма-
шине леже две књиге: Свето писмо и Добро-
тољубље. Ретка је то прилика да га видимо без
мантије. На глави му свештеничка капа – ками-
лавка. Сад видимо колико је био у праву што је
носио браду као назиреј! Никада је није шишао.
Па ни онда кад је то власт ултимативно захте-
вала. Сећам се кад смо дошли у Велики Шиље-
говац, у то доба био сам ученик Богословије
Светог Саве у Београду, комунисти су га крс-
тили – Калабић.

7