Page 132 - POBEDONOSCI

+ + +

– Господе, све ће бити другачије – прошапута
отац Јустин.
Дучаловића виногради њихали су се на јесењем
поветарцу. Берба је била завршена. Злаћана нит од
жутог лишћа поигравала је између старих чокота.
Било је нечег нестварно мирног у овој питомини.
Као да није било рата.
– Тиховање, Господе, подај души мојој – про-
шапута усамљеник, па се прекрсти и заплака.

Плакао је на овом истом месту и Миливоје
Јовановић са својих девет синова и три кћери, када је
са деветорицом рођене браће пребегао због турског
насиља из села Сугубине у Старој Србији и настанио
се у Дучаловићима. Умор и јесења киша која их је

131