Page 208 - POBEDONOSCI
P. 208

„Има томе десет година кад постадох свештеник
                                       при  Цркви  Светог  Ђорђа  у  Крушевцу.  У  то  време
                                       још није био завршен нови парохијски дом, па смо
                                       нас  седморица  свештеника  имали  на  располагању
                                       две канцеларије у старој црквеној кући, подигнутој
                                       пред Балканске ратове. У њеном пространом пред-
                                       собљу,  из  кога  се  улазило  у  малу  крстионицу,
                                       скромне канцеларије, магацин и собу за црквењака,
                                       пажњу  ми  је  привукла  лепа  спомен-плоча  и  стари
                                       ормарић  с  књигама.  „Ову  кућу  подиже  и  поклони
                                       Цркви Светог Ђорђа Мара Филипа Јовановића, тр-
                                       говца из Крушевца, за спомен свој и свога супруга
                                       Филипа,  1912.  године”,  пише  између  мермерних
                                       ликова Филипа и Маре, задужбинарски загледаних
                                       у  придошлицу,  које  је  потписао  мајстор  Ђертото.
                                       Прво слободно време искористих да прегледам ста-
                                       ри  ормарић  с  књигама.  Он  ме  је  неодољиво  под-
                                       сећао на сеоску библиотеку старог српског ратника
                                       из мог детињства, с предратним насловима Српске
                                       књижевне задруге у првом плану. Древни часописи
                                       и  мало  књига  богословске  садржине,  уз  нешто  ар-
                                       хивске  грађе,  почивали  су  затворени  у  доњи  део
                                       ормара. Ту нађох дело проте Милуна Ј. Стојадино-
                                       вића Српска Голгота споменица са стазе живота,
                                       штампано 1940. године у Крушевцу. Пошто прочи-
                                       тах  ову  књигу,  упитах  за  њеног  аутора,  најпре
                                       свештенике, а онда народ. Међутим, нико од мојих
                                       саговорника  не  знаде  ништа  да  каже  о  проти
                                       Милуну.  После  тога  више  пута  сам  читао  Српску
                                       Голготу  и  носио  се  мишљу  да  посетим  архив
                                       епархије нишке с надом да ћу ту открити ко је њен
                                       аутор.  Једном  упитах  и  епископа,  али  ћутање  о
                                       проти  Милуну  се  не  прекиде.  Све  моје  знање  о
                                       њему заснивало се на претпоставци да је пореклом


                                                                207
   203   204   205   206   207   208   209   210   211   212   213