Page 210 - POBEDONOSCI

камилавком, продуховљеног лика и његове супруге.
Приближих му се и прочитах: „Овде почивају и
чекају опште васкрсење и живот будућег века прота
Милун Ј. Стојадиновић (1864-1941) и његова суп-
руга протиница Даринка (1866-1934)”, а онда се
прекрстих од чуда.''
Прота Милун Ј. Стојадиновић био је у своје
време најелитнији српски свештеник. Мени чини
посебну част то што је он био и катихета кру-
шевачке Гимназије – школе у којој десет година
предајем веронауку. Иначе, он је заслужан за по-
дизање цркве у Лесковцу у којој сам рукоположен
за презвитера 1995. године. Прота Милун је као
сиромашни ученик београдске богословије морао
једно време да послужује по богатијим кућама, па је
тако био запослен у кући књижевника Лазе Лаза-
ревића. Касније је прота радо бринуо о даровитим
ђацима – као што је био његов синовац Милан Сто-
јадиновић, у српској историји записан као пред-
седник краљевске владе. Интересантно је да је ути-
цај стрица био видљив код младог Милана Сто-
јадиновића и у одабиру тема његових првих штам-
паних радова. Тако је будући председник кра-
љевске владе 1909. године штампао у Београду
књигу О регулисању парохија. У књизи Ни рат ни
пакт Милан Стојадиновић пише о својим школ-
ским данима: „За „Краљеве награде” које су се де-
лиле на дан Светога Саве буде једне године рас-
писана тема из Црквеног права: о материјалном
издржавању свештенства, које је онда живело у
врло бедном стању. Мој стриц, Милун Ј. Стоја-
диновић, био је протопрезвитер у Лесковцу. Код
њега сам пронашао доста материјала о томе питању,
а у његовој кући сам видео како у ствари живи

209