Page 213 - POBEDONOSCI

килограма пасуља који плива у води горе-доле и ту
се стављају разне траве: купус, пепељуга, штир,
патлиџан, трули краставци, тикве итд. Права свињ-
ска мећа! ... Било је протојереја ставрофора и игу-
мана који су морали копати рупе за нужнике и чи-
стити их! ... И у свој тој страхоти ради душевне
хране сетимо се по који пут песника који каже:
„Хај, што Србин јоште живи крај свих зала, песма
га је одржала њојзи хвала!”, па чешће отпевамо:
„Завичају мили крају у ком сам се родио, душе моје
мили рају, ко те не би љубио?”, затим: „Ој, Србијо
мила мати, увек ћу те тако звати”, итд.”, н. д., стр.
121-154.
Прота Милун Стојадиновић штампао је три
књиге Споменица са стазе живота. Прву књигу је
посветио својој преминулој супрузи Даринки, 1935.
године. Другу књигу је исписао својим размишља-
њима: шта је време, о времену и вечности, црква о
животу, успех... У њој је известио о прослави свог
свештеничког јубилеја 1939. године у Крушевцу.
Трећа књига: Српска Голгота, штампана је 1940,
годину дана пред протину смрт. Другу књигу прота
је започео насловом Порука с неба:
„Необичан, али не и чудан наслов. Необичан,
јер се ретко дешава, а није чудан, јер се стварно де-
шава и ако је то за нас необјашњиво. Познавајући
данашњи свет и његов менталитет, знам да ће неко
рећи: „Гле! Шта је ово сад, како може бити порука с
неба?” А ја кажем да може бити, да је бивала, бива
и биће. И баш те поруке с неба дају нам инспи-
рацију – надахнуће за наш живот и рад на земљи.
Ево примера:
1. Кад зора свиће, зар то није знак или порука
да настаје дан?

212