Page 209 - POBEDONOSCI

из Стопање, будући да је породица Стојадиновић
некада живела у овом селу крај Крушевца. После
пет година, у Крушевцу је штампана књига Живо-
тија Живановића о Стопањи. Он је рођен у овом
селу и годинама је истраживао његову историју.
Једном упитах њега да ли му нешто значи име проте
Милуна Стојадиновића.
– Како да не – одговори писац и рече ми неко-
лико цртица из протине биографије, упућујући ме
на „Лесковачки зборник”:
– Ту сам читао један рад о њему.
Тако открих рад проте Драгутина Ђорђевића о
проти Милуну Стојадиновићу у „Лесковачком збо-
рнику” за 1992. годину. После читања протине био-
библиографије оживех сећање на своје рукополо-
жење у чин презвитера у лесковачкој цркви. Тада
сам имао част да упознам проту Драгутина Ђор-
ђевића, народног просветитеља и најбољег позна-
ваоца живота и обичаја у Лесковачкој Морави. У
биографији проте Милуна недостајала је година
упокојења и место где је сахрањен.
– У Стопањи није сахрањен, сигурно – рече ми
Животије Живановић.
Два пута сам ишао у Јавно комунално предузеће
„Крушевац” и од њих тражио да погледају своје
старе књиге, не би ли у њима пронашли гробно ме-
сто знаменитог проте.
– Не, он није сахрањен на старом крушевачком
гробљу – добих последњи одговор.
Годину дана касније, сахрањивали смо једног
мог парохијанина на старом крушевачком гробљу.
Кад приђосмо раки, угледах крај ње старински,
мало нагнут, споменик од пешчара с необично вели-
ком заједничком фотографијом седог свештеника с

208