Page 32 - POBEDONOSCI

Дренчани свој манастир зову вековима искљу-
чиво Душманица. Тако чувају успомену на ктитора
ставропигије Ваведења Пресвете Богородице и ње-
ног првог игумана кир Данила, који се пре мона-
шења звао Душман. Наиме, др Владимир Р. Петко-
вић у научној расправи „Ко је био оснивач Мана-
стира Дренча?” (Старинар, књига друга, Београд,
1951, страна 57-58) изнео је мишљење да ктитора,
монаха Доротеја, треба тражити у личности средњо-
вековног деспота Иваниша, који је био ожењен Тео-
дором – мајком цара Душана, те га стога цар Душан
у аренги Арханђелске повеље из 1347-8. године
назива: „Родитељ царства ми деспот Иваниш”, при-
знајући га за свог очуха. Теодора је имала из првог
брака са краљем Стефаном Дечанским, поред цара
Душана, још једног сина, који је преминуо док је
породица живела изгнана од стране краља Милу-
тина у Цариграду. Он се звао Душман. У спомен на
њега Теодора је сину из другог брака, са деспотом
Иванишем, дала име Душман. Народ је, поштујући
цара Душана, ценио и његовог полубрата Душмана
Жупског, а нарочито по смрти цара Душана у доба
спорења око достојног наследника царске круне.
Душман, по примеру Светога Саве, није стремио
световној власти. Рано се замонашио и добио име
Данило. У српску историју уписан је после Косовске
битке, златним словима, као Данило „патријарх
всјем србљем и приморију”, Данило Трећи (1390-
1396) и књижевник Данило Млађи. Творац је црк-
веног култа светог кнеза Лазара, јер је по избору за
патријарха, пренео мошти кнеза Лазара из Цркве
Светог Спаса у Приштини у Манастир Раваницу,
1390. или 1391. године и написао четири списа по-
свећена уздизању култа кнеза Лазара: Похвално сло-

31