Page 36 - POBEDONOSCI

савом (Манасијом), његов син – деспот Стефан Ла-
заревић. Из низа моравских сакралних споменика
треба посебно напоменути као репрезентативно
изграђене и добро очуване: Дренчу, Наупаре, Велу-
ће, Руденицу и Каленић. Наравно, са нагласком на
Манастир Каленић који је „Срб Сенди” Моравске
школе у архитектури.
Пред угаснуће српске средњовековне државе
изникли су прелепи манастири од којих многи има-
ју поглед на Крушевац. Они ће у доба дуге турске
окупације бити неугасиви позив од Бога народу
Божијем да не поклекне. Зато не чуди да је једини
запис о ослобођењу Крушевца од Турака, после ви-
шевековне окупације, настао у Манастиру Светом
Роману из пера архимандрита Саве Петровића
(1793-1861). Овај писани траг о крају ропства у ста-
рој Лазаревој престоници, из које ће он поћи у Ко-
совску битку 1389. да тамо храбро погине бранећи
хришћанску Европу, данас се чува у Архиву Србије
у Београду (фонд Митрополије београдске за 1858.
годину, број 106): „Ноемврија 22. 1832. године, до-
ђоше позвати ме да идем у Врбницу код народа.
(Тамо затекох, п.п.) 1850 живи душа, но пушке
велике имали у појасу свега 450 комата. Из Врбнице
крену народ на Крушевац. У село Лазарице дођоше
Турци за бој – 350 коњаника. Изиђо код Турака
умолити да се не бију неће на добро изићи. Ни
једног није заболела глава, ни једна пушка није
пукла, здраво и весело Турци изиђоше (из Крушев-
ца, п.п.) без никаквог зла но сас добро. Десет товара
барута доне на мојег рачуна. Два товара барута у
весеље потрошено не за зло.”

35