Page 37 - POBEDONOSCI

У СВЕТОМ РОМАНУ,

С ПРОЛЕЋА 1882.

У мрак стигох, преко Браљине и Церове, у Ма-
настир Свети Роман. Вечерња служба беше завр-
шена. После вечере монаси се разишли по својим
келијама. У трпезарији нађох монаха Симеона, који
ме љубазно прими и даде да једем. Исприча ми да
су данас испратили у Студеницу јеромонаха ржан-
ског Михаила, који се код њих бавио двадесет дана.
Вечерах, па га замолих да ми отвори цркву да се
поклоним светињи и упалим свеће, јер ћу раном
зором, пре јутрења, кренути даље по Мојсињи. Из
конака, преко мале порте, сиђосмо низ четири
степеника у припрату са упаљеном воштаницом у
рукама која разбијаше тамнину у паперти. Онда,
уђемо у лађу цркве, поклонимо се целивајућој ико-
ни, а треперава светлост свеће разли се триконхал-
ним храмом, по ликовима светитеља са манастир-
ског живописа откривајући, ретко виђену у Морав-
ској школи архитектуре, олтарску апсиду готово
једнаку ширини наоса са изузетно плитким бочним

36