Page 335 - POBEDONOSCI

Редактор је Мале енциклопедије крушевачког
краја и члан редакционог одбора Расинских анала.
Аутор је књига: Мојсињски меандри (друго из-
дање, Нолит, 2003), Топле сузе на путу за Јеру-
салим (Историјски архив Крушевац, 2002), Птице
из Наиса ( Народна књига, 2005), Маурианус (Наро-
дна библиотека Крушевац, 2005), Јесење клупко
(Храм Васкрсења Христова – Беч, 2007), Заборав-
љено путовање кир Сретена Динића ( Храм светог
Архангела Гаврила – Велики Шиљеговац, 2008),
код истог издавача, Из историје Цркве Светог Ар-
хангела у Великом Шиљеговцу (2009), и Из историје
Цркве Свете Петке у Мајдеву (Храм Свете Петке
Мајдево, 2010).
Добитник је награде Херој отпора.

Оче Драгићу, како је дошло до Вашег опреде-
љења за позив свештенослужитеља?

„Почни! Само тако ћеш немогуће учинити мо-
гућим”, писано је.
Имао сам дванаест година када ме је отац одвео,
у току школског распуста код свог професора из бо-
гословије јеромонаха Артемија у манастир Црну
Реку. Манастир је на мене оставио снажан утисак.
Начињен од дрвета, приљубљен уз стену попут гне-
зда, лебди над реком понорницом тако да се у мана-
стир улази преко дрвеног мостића. Пећина у стени
средишњи је део манастира, у њој шапуће извор.
После два дана отац је отишао кући. Три недеље
живео сам код оца Артемија. Ходочасници су дола-
зили, али братства, калуђера у манастиру, није било.
Живело се скромно уз редовна богослужења. Отац
Артемије је пуно читао и писао. На његовом радном

334