Page 336 - POBEDONOSCI

столу, у соби препуној књига, стајала је куцаћа ма-
шина за писање. Манастир није имао струје, али то
није сметало да се из собе мог домаћина разлеже
куцање. Сама машина за писање имала је у себи је-
дно повеће метално јаје са нанизаним словима ев-
ропских писама, која су бирана ротацијом. Ово пле-
теније словес човека, који је био полиглота на мене
је оставило јак утисак.
После недељу дана Ава ме упита:
− Драги, волиш ли језеро?
− Волим, оче − рекох.
− У име Бога, сутра ћемо сићи на језеро.
Од манастира, кроз шуму, спуштали смо се три-
четири километра до језера Газиводе. Вода је била
топла и чиста, а ја једини купач. Домаћин је седео
на обали и читао. Кад смо се враћали у манастир,
отац Артемије ме упита:
− Драги, знаш ли причу о Јосифу и његовој бра-
ћи?
− Не знам − рекох.
Тада сам идући кроз шуму, крај планинске реке,
чуо најлепшу причу у животу.
− Где има још таквих прича, оче − упитао сам.
− У Библији − одговори приповедач.
По доласку у манастир добио сам на читање
Илустровану Библију. Од ње се нисам одвојио све
док отац није дошао по мене.
Вече пред одлазак, после вечере, отац Артемије
питао ме је шта сам читао. Тако ме је спонтано про-
питао Библијску историју. На крају је упитао:
− Који се разбојник спасао на крсту, онај са леве
или са десне стране Христа?
Нисам био сигуран, али сам одмах дао одговор.
Тада је Ава рекао:

335