Page 338 - POBEDONOSCI

У Гимназији сам наследио катедру из веронауке
после педесет пет година прекида. Мој претходник,
катихета прота Живан Савић вољом власти је остао
без ученика. Он би могао бити добар кандидат за
Гинисову књигу рекорда јер му је власт, као свеш-
тенику цркве Лазарице, 1975. године у Крушевцу
спалила књигу Кнез Лазар. Није ми познат такав
пример у историји света да дело једног писца, све-
штеника, посвећено оснивачу града, и то из пера ду-
ховника при његовој придворици, бива уништено!
Данас младима говоре да живимо у прелазном
периоду (транзицији), а нама је учитељица причала.
− Децо, ми живимо у социјализму, а то је пре-
лазни период ка комунизму.
Сличну есхатологију проповедају младима у Ср-
бији више од пола века.
− Савремени човек, који осећа да му прети
немаштина са свим њеним невољама и који је зас-
лепљен привидном моћи капитала, настоји да што
више стекне и да се што мање оптерећује − рекао је
половином прошлог века један Европљанин.
Наравно, млади не виде да је људска злоба да-
леко распрострањенија и моћнија него што они ми-
сле. Зато је преданост Највишем као први дар ре-
лигиозности најближа младима.
Писањем сте изнели данашњем човеку болну
историју Српске православне цркве. Највише па-
жње посветили сте личностима из овог дела све-
та, мислим на архимандрита Илариона Весића (По-
слушања, друга књига), свештеника Алексу Попо-
вића (Мојсињски меандри), страдање свештен-
ства у Другом светском рату (Топле сузе на путу
за Јерусалим). Који су Ваши мотиви за писање баш
оваквих књига?

337