Page 339 - POBEDONOSCI

Желим да у локалном откривам универзално. Ту
видим мисију насупрот беживотном схоластичком
покушају да се универзално спознаје без жеље за
локалним. Не можемо бити блиски Богу ако људе,
своје савременике, прескачемо, заборављамо. Или
како је то лепо рекао Милован Данојлић: „Само онај
ко увиђа значај малих ствари може учествовати у
демократији. Тоталитаризам је глув за ситнице, и
зато не подноси књижевност. Књижевност освежава
ваздух којим се храни мишљење.”
Архимандрит Иларион Весић, сахрањен на кру-
шевачком гробљу 1906. године, леп је пример на-
шег заборава својих ближњих. Прва југословенска
енциклопедија Станоја Станојевића уврстила је
1928. године архимандрита Илариона у наше вели-
кане и то из пера проте др Радослава Грујића. После
Другог великог рата овог духовника ниједна енци-
клопедија не региструје, па ни најновија Енцикло-
педија Православља.
А шта тек рећи да живимо у подножју Мој-
сињске Свете горе, из које нам свако јутро излази
сунце, а Крушевац је још не открива и не покрива
њена манастиришта и црквишта!
Кад су комунисти, октобра 1944. године извели
на Багдалу проту Јешу Новаковића, из Храма Све-
тог Ђорђа, да га уз мучење погубе, најпре су му по-
цепали мантију, а он је завапио:
− Немојте ми мантију, са чим ћу пред Господа!?
Са чим ћу пред Господа?, питање је изнад сваког
питања.
И кад нам наш савременик изгледа као онај ко
не верује у загробни живот и тада остаје вечно пи-
тање да живи.

338