Page 38 - POBEDONOSCI

конхама налик Јаковцу и Светом Арханђелу код
Сталаћа. У олтару, монах Симеон ми изнесе да це-
ливам велики позлаћени крст, који су јутрос добили
за часну трпезу. На полеђини крста видех угра-
вирано име мог пријатеља јувелира, Филипа Анто-
новића Ђаковца из Крушевца. На излазу из при-
прате, крај јужних врата, уђемо у Лазарому Светог
Романа и поклонимо се његовом гробу. Затим се по-
пнемо уз четири степеника на двери паперте и иза-
ђемо из цркве пред манастирску звонару. Симеон
оде да каже за мене игуману Данилу, а ја остадох
сам у мраку под звезданим небом. Планински
ваздух натопљен мирисом шуме удисао сам пуним
плућима.
– Игуман је благословио да преспаваш у гор-
њици на звонику, јер имамо госте из Ниша који су
већ заузели све гостинске кревете у конаку – рече
отац Симеон кад се врати.
Пре него што ме одведе у звонару, монах ми по
месечини показа у порти, крај олтара, своје запо-
чето дело. Он је био калуђер неколико година у ма-
настиру Хиландару на Светој гори. Тамо је видео да
се порта може лепо поплочати обичним ситним
каменом. Зато он упорно на леђима као своје послу-
шање доноси камење из Мораве, овде га уграђује и
прави кутак Свете горе у манастиру. У послу му је
пуно помогао јеромонах Михаило. За време про-
шлих ратова са Турцима једно непријатељско то-
повско зрно удари овде у зид олтара и не начини
штету. Одатле, на десетак метара јужно, Симеон ми
показа гроб руског пуковника Николаја Рајевског,
који је погинуо у рату против Турака.

37