Page 39 - POBEDONOSCI

Сву ноћ сам слушао испод своје собе, у при-
земљу звоника, једног болесника како пева песму:
„Еј, Милошу, горски чобанине ⁄ Ја сам чуо где го-
воре људи ⁄ Да си добар јунак од мегдана ⁄ Да те не-
ма у три царевине”.
У освит зоре устанем, умијем се и изађем изнад
манастира. Јутарња магла беше полегла по Послон-
ској планини. Ношен мирисом шуме и белином
рађања новог дана, попнем се на купасти брежуљак
окупан росом изнад Манастира Светога Романа.
Седнем на један повећи, лепо углачан камен у об-
лику квадра, обрастао маховином, да предахнем.
Пред мојим очима из магле, што се повлачи ношена
благим јутарњим ветром, израњала је, тад, едемска
долина. Погледом прелетех реке које милују ову
равницу па застадох на планини Јастребац у да-
љини. Магла се задржа још трен над водом па
угасну. Најлепши излазак сунца у мом животу тада
се изли долином у подножју Три крстасте горе.
Око срца осетих молитвену топлину и мојом душом
крену Исусова молитва: Господе Исусе Христе,
Сине Божији, помилуј ме.
Морава, огрнута зеленилом шума из свог прио-
баља, вијугаше равницом у подбрежју, чиста, без
магле.
– Живот је, у ствари, меандричан – помислих.

38