Page 11 - У ШИМШИРУ КРАЈ ГРОБОВА

− Овде си се играо, кад си био мали! – ка-
же ми отац и показује руком на шимшир, док
улази у цркву.
Као да ми чита мисли. Прену ме из сећања.
Како смо крочили пред храм, вратила ми се та
слика из детињства − склупчан као фетус у
мајчином стомаку, шћућурио сам се у шим-
ширу. Чујем само своје удисаје, с опојним ми-
рисом разгранатог жбуна у који се сакрих, док
ме сестра тражи по порти. Играмо се жмурке.
− Крај гроба свештеника Илије Симића –
отац се прекрсти и крочи у цркву.
Боже – помислих – ја и данас исто радим!
Играм жмурке, скривен у шимширу крај свих
тих гробова, док ме прогонитељи упорно тра-
же да запљују:
− Пу, Драгић!

9