Page 15 - У ШИМШИРУ КРАЈ ГРОБОВА

дође код мене кући. Три дана он није излазио
из мог дома. Кад је отишао, ја сам већ био ње-
гов црквењак, нек’ му је лака земља – пре-
крсти се.
– Други дан Светог Стевана ратне 1943.
године, ушао сам у цркву да упалим кандила
пред свету Службу, а отац Илија је остао с
тројицом парохијана овде у кући. Дошли су
да пријаве крштење и узму свету водицу за
дете. Свештеник је седео, ево овде, за столом
и записивао име детета које је дао на водици.
Они су стајали, тако ту (показа руком на вра-
та). Отац Илија ми рече: ,Иди, упали кан-
дила.’ Узмем благослов и пожурим у цркву.
Кад сам палио кандило пред Господњом ико-
ном, а он ме је научио да њега прво палим,
чуо сам пуцње. Истрчим из цркве и видим ону
тројицу где беже преко поља ка Кашевару.
Кад сам ушао у кућу, он је лежао мртав, ево,
овде – рука деда Момчила заустави се крај
кревета где спавамо сестра, брат и ја.

У Патријаршијској библиотеци, у Гласнику
Српске православне цркве за 1943. годину, на-
ђох мали запис: „Нишка епархија, јереј Илија
Симић, парох барбатовачки у Архијерејском
намесништву косаничком, уснуо је у Господу
дана 10. јануара 1943. године. Вјечнаја пам-
јат!”

13