Page 12 - У ШИМШИРУ КРАЈ ГРОБОВА

− Масони – рече отац кад изађосмо из бар-
батовачке цркве − од шимшировог дрвета из-
рађују чекиће за своје ложе.
Сећања и јесу чекић! – слете ми нова поми-
сао.

Отац је умро следећег пролећа. У данима
дубоке жалости написао сам књигу Куцање.
На корицама је очева фотографија. Данас је то
најчитанија књига на мом сајту (www.-
dragicilic.in.rs), где објављујем своја дела.
На десету годишњицу од његовог упоко-
јења седох да пишем ову књигу.

+ + +

Отац је постао парох барбатовачки године
1968. Настанио се у црквеној кући, зиданој на
дирецима још пре рата, у порти. Крај куће је
изриљао земљу за башту. Овде сам скупљао
кромпирову златицу са листа (онда се ништа
није прскало хемијом), и доносио му воду да
пије кад знојав у лицу застане са риљањем.
Мирис тог младог кромпировог листа, док се-
дим под њим на земљи и ловим штеточине
(бубе у пругастим дресовима), и данас препо-
знајем кад год одем на пијацу.
Зашто се Барбатовац баш тако звао сазнаћу
тек на Богословском факултету. Професор Бо-
гољуб Ћирковић, родом из Спанца, предавао
нам је старословенски и црквенословенски
језик. Био је веома образован, стар човек, али

10