Page 14 - У ШИМШИРУ КРАЈ ГРОБОВА

Устао је од стола:
− Знаш како је прошао свештеник Илија
Симић!
− Знам, професоре.

+ + +

Још нисам био пошао у школу кад сам се,
усред ноћи, пробудио и плакао из свег гласа.
Мајка ме привила уз себе.
− Сине, шта си сањао? Сан је то! – тепала
је.
Пуцањ из сна је још одзвањао у мојим
ушима, а слика на смрт рањеног свештеника
како пада на мене била је жива. Улазна врата
од куће стајала су отворена и јак мраз из дво-
ришта продирао је у собу. Убице нисам видео,
али сам знао да су ту, око нас, иза куће –
свуда!

Свештеник Илија Симић убијен је 10. јану-
ара 1943. године у кући у којој смо сада ми
живели. Овде смо рођени сестра, брат и ја.

Те вечери, пред спавање, слушао сам црк-
вењака деда Момчила из Спанца, који је пре
рата овде био служитељ, како прича оцу:
– Мене је спасао отац Илија Симић, Бог да
му душу прости. На пијаци у Куршумлији, по-
сле Великог рата, добијем неке књиге на по-
клон. Дођем кући и седнем да читам. Те го-
дине одем у суботаре. Чује за то отац Илија и

12