Page 42 - У ШИМШИРУ КРАЈ ГРОБОВА

шије. Наше одушевљење прекинула је, на по-
ла Кнез Михајлове улице, „рутинска” контро-
ла полиције.

+ + +

– Ово су наши бројеви телефона, можеш да
нам се јавиш кад хоћеш – били су љубазни
иследници кад су ме, тог послеподнева, на
вратима мог јутрошњег страха испраћали.

Те ноћи, после разговора са Младеном Ду-
рићем, који се тек око пола девет увече вратио
са свог саслушања, нисам могао да заспим.
Отворио сам књигу због које сам страдао, а да
је нисам ни читао. Купио сам је на промоцији.
„Да ли су српске цркве рушене из личне
обести појединих усташа, или по некаквом,
нечијем плану? Покрајинска комисија за утвр-
ђивање ратних злочина у Војводини нашла је
да је непобитно постојао Уред за рушење пра-
вославних цркава. По налогу тог Уреда, сру-
шене су богомоље у Илоку, Осијеку, Ердуту,
Тењи, Чепину, Трњанима, Клокочевику, Но-
вом Топољу, Кобашу, Слатнику, Новој Гради-
шки, Славонској Пожеги... Уред се налазио у
Загребу, у Прашкој улици, и радио је 1941. и
почетком 1942. године. Како стоји на папи-
рима Покрајинске комисије за утврђивање
ратних злочина, Уредом је руководио извесни
доктор Дујмовић, потпуковник, лекар из За-
греба. Уред је најчешће издавао „Уредовну
потврду” о рушењу. Неке су сачуване, као на

40