Page 38 - У ШИМШИРУ КРАЈ ГРОБОВА

писаца који су били одавно мртви, а други су
се противили овоме јер су држали да су ус-
нули писци одавно пред Божијим судом, па
им људи не требају судити – рекао сам и за-
гледао се у старијег иследника.
– И?! – значајно ме је погледао.
– Ја мислим да је Јосип Броз пред пра-
веднијим судом! Више од шест година има от-
када је умро, а ја верујем у загробни живот и
Божији суд!
– Тако мислиш о Титу?! – затреперио је у
гласу млађи иследник.
– Тако! – благо сам уздрхтао и заћутао.

– Куд се тога сети? Одлично! – чудио се
ђакон Милан Ковачевић кад сам му препри-
чавао своје утиске са саслушања.

Иначе, биле су то године када је у Србији
најчешћа партијска парола, исписана по
школама, касарнама, продавницама и уопште
јавним местима (режим је баш волео да пише
пароле) била:
– И после Тита Тито!

+ + +

Сутрадан су из полиције стигли позиви за
информативни разговор.
Нисам био у интернату када је стигао по-
зивар. Васпитач се понудио да прими мој по-
зив, али је одбијен.

36