Page 11 - Tople suze na putu za Jerusalim dopunjeo izdanje

2

После изласка из штампе Топлих суза мени су
прилазили људи из народа, неки су били и моји
парохијани, који су до тада ћутали о својим траге-
дијама. Њихове приче, изговорене пред свеште-
ником, други су наставак књиге Топле сузе на путу
за Јерусалим. Четири приче сам забележио.
Била је рана јесен. Седели смо после парастоса
на пасјачком гробљу. Поглед са брежуљка где је
смештено сеоско гробље, као кроз јесењи залив,
сурфује разасутим острвцима пожњевених жутих
њива и злаћаним шумарцима. Јесења свила, како
би рекао један књижевник. Усред овог јесењег са-
њарења о пролазности на пасјачком гробљу пробу-
дио ме је парохијанин:
− Читао сам вашу књигу, оче − рекао је, па се
загледао у даљину − и моја мајка је страдала те рат-
не јесени, на Багдали, кад су партизани ушли у
Крушевац.
Слушао сам о трагедији Олге Симић родом из
Кобиља, удате у Пасјак, коју ми је приповедао њен
син, док смо погледом једрили јесењим пејзажом.
Имала је двадесет осам година кад су је партизани
одвели из зграде крушевачке Гимназије, која је
била претворена у комунистички логор, да је стре-
љају на Багдали, 20. октобра 1944. године. Он је
имао десет година и дан пред погубљење своје мај-
ке, сећао се, како је стајао са дедом и бабом под
прозорима Гимназије у мноштву народа који је до-
шао да обиђе своје најмилије. Гимназија је била
препуна затвореника, који су покушавали да се са
X