Page 12 - Tople suze na putu za Jerusalim dopunjeo izdanje

школских прозора чују свак’ са својом посетом.
Надвикивање уморних људи са шајкачама и ше-
ширима на главама и, на трен, појава мајке са ша-
мијом на глави, која је успела да извири на прозор
препун затвореника, прекинули су стражари – по-
сета је била завршена. Било је то његово последње
виђење мајке. Олга је убијена без суђења. Егзе-
кутор јој је пуцао у уста. Њено тело, и поред зах-
тева њених најближих, никада није предато поро-
дици да је сахрани. По причању, комунисти су је
теретили да је, у току рата, потказала окупатору
тројицу партизана који су се скривали у њеном
комшилуку у Пасјаку, те да су они због њене до-
ставе изгубили главе. Њена кривица није дока-
зивана. Син јој је подигао споменик на пасјачком
гробљу.
Олгин муж био је Недићевац, а њена два девера
партизани. Он се по уласку партизана у Крушевац,
једно време, три месеца, скривао у ископаној зему-
ници у свом дворишту. Касније се предао власти-
ма. Осуђен је на седамнаест година робије, а издр-
жао је девет и по. По изласку из затвора настанио
се у селу Марковцу, оженио и засновао породицу.
Умро је 2000. године, пре 5. октобра.

Крушевачки писац Љубиша Ђидић у књизи
Сто година Гимназије у Крушевцу, објављеној
1965. године, вели: „Нову школску годину 1944-
1945. Гимназија је почела у ослобођеном граду...
Крушевачка Гимназија је после ослобођења имала
да чека све до 25. јануара 1945. године када је по-
ново почела редовна настава... Шкоска 1944-1945.
година протећи ће у старој згради Гимназије преко
пута Лазареве куле, док су се у новој вршиле при-
преме, оспособљавања и допуне за даљи рад.”
XI