Page 12 - Tople suze na putu za Jerusalim dopunjeo izdanje
P. 12

школских  прозора  чују  свак’  са  својом  посетом.
                                    Надвикивање  уморних  људи  са  шајкачама  и  ше-
                                    ширима на главама и, на трен, појава мајке са ша-
                                    мијом на глави, која је успела да извири на прозор
                                    препун затвореника, прекинули су стражари – по-
                                    сета је била завршена. Било је то његово последње
                                    виђење  мајке.  Олга  је  убијена  без  суђења.  Егзе-
                                    кутор јој је пуцао у уста. Њено тело, и поред зах-
                                    тева  њених  најближих,  никада  није  предато  поро-
                                    дици  да  је  сахрани.  По  причању,  комунисти  су  је
                                    теретили  да  је,  у  току  рата,  потказала  окупатору
                                    тројицу  партизана  који  су  се  скривали  у  њеном
                                    комшилуку у  Пасјаку,  те  да су  они  због  њене  до-
                                    ставе  изгубили  главе.  Њена  кривица  није  дока-
                                    зивана.  Син  јој  је  подигао  споменик  на  пасјачком
                                    гробљу.
                                        Олгин муж био је Недићевац, а њена два девера
                                    партизани. Он се по уласку партизана у Крушевац,
                                    једно време, три месеца, скривао  у ископаној зему-
                                    ници у свом дворишту. Касније се предао власти-
                                    ма. Осуђен је на седамнаест година робије, а издр-
                                    жао је девет и по. По изласку из затвора настанио
                                    се у селу Марковцу, оженио и засновао породицу.
                                    Умро је 2000. године,  пре 5. октобра.

                                       Крушевачки  писац  Љубиша  Ђидић  у  књизи
                                    Сто  година  Гимназије  у  Крушевцу,  објављеној
                                    1965.  године,  вели: „Нову  школску  годину 1944-
                                    1945.  Гимназија  је  почела  у  ослобођеном  граду...
                                    Крушевачка Гимназија је после ослобођења имала
                                    да чека све до 25. јануара 1945. године када је по-
                                    ново почела редовна настава... Шкоска 1944-1945.
                                    година протећи ће у старој згради Гимназије преко
                                    пута Лазареве куле, док су се у новој вршиле при-
                                    преме, оспособљавања и допуне за даљи рад.”
                                                             XI
   7   8   9   10   11   12   13   14   15   16   17