Page 14 - Tople suze na putu za Jerusalim dopunjeo izdanje

3

‒ Имао сам шест година. Оца се сећам као кроз
маглу ‒ рече чика Бора Михајловић, један од ини-
цијатора подизања цркве на Багдали. На прагу је
своје осамдесете године. Његови су преци били у
старо доба кнезови. Има те усправности и код ње-
га. Деда Васа му је имао прву еснафску школу у
Србији, а баба Дара била је прва жена учитељ код
нас. Имали су они десеторо деце, од тога седморо
заврши факулете, па шесторо постадоше профе-
сори и један од њих судија, а троје више школе,
међу њима је и Никола Михајловић, учитељ, чика
Борин родитељ. Деда Васа је тражио да му свако
дете има и неки занат. Тако је стриц − по коме чика
Бора доби име, предавао немачки и латински језик
у Гимназији, основао крушевачко позориште и био
учитељ глумаца: Миодрага Петровића Чкаље, Ђузе
Стојиљковића, Ташка Начића, Раде Савић, Михајла
Паскаљевића… − био кувар. Тетка Ружа, професор
физике и математике, оснивач је савременог ко-
торског позоришта. После Јутрења, седимо у мојој
канцеларији код Цркве Светог Ђорђа, преда мном
је лап-топ. Леп је дан.
‒ Брат је имао седам година, ми смо посопчићи.
Мајка га је одвела да види оца, а он почео да пла-
че.
‒ Зашто си га доводила? ‒ рекао је отац, а онда је
скинуо своју бурму и дао је мајци:
‒ Мени ово више неће требати!

XIII