Page 36 - Tople suze na putu za Jerusalim dopunjeo izdanje
P. 36

су  се  уочи  рата.  Милан  је  за  време  рата  био  по-
                                    стављен  за  команданта  села  и  никоме  није  нанео
                                    никакво зло. Напротив, настојао је да заштити се-
                                    љаке  и  да  им  олакша  положај  у  условима  окупа-
                                    ције.  Међутим,  почетком 1945.  године  Милана  је
                                    ухватила београдска ОЗНА и подвргла га великом
                                    мучењу.  Као  последица  те  тортуре,  остала  је  код
                                    њега  инвалидност,  како  физичка тако  и  психичка.
                                    Иза  свега  тога  стајао  је  Титов  генерал-лајтнант
                                    Александар  Ранковић,  министар  унутрашњих  по-
                                    слова у влади ФНРЈ. То је била његова освета што
                                    се Вера приклонила другом. Сирота Вера, морала је
                                    да се понизи и да моли комунистичког силника, ко-
                                    ји је некада пузио крај ње, да поштеди живот ње-
                                    ном  мужу.  Први  полицајац  се „смиловао”,  па  је
                                    Милан добио само десет година затвора. То је овог
                                    несрећника дотукло, тешко је ментално оболео”, н.
                                    д., стр. 86.

                                       Лука  Степановић  живео  је  на  Авали,  имао  је
                                    осамдесет и две године, кад се  мој отац чуо са њим
                                    телефоном.
                                       − Не кајем се због свог страдања − рекао је тада
                                    Лука − да није било наше жртве не би данас ни би-
                                    ло слободе у Србији.
                                       Мој отац је познавао Лукиног оца Обрада Сте-
                                    пановића  −  био  му  је  парохијанин.  Овај  угледни
                                    домаћин, повучен из јавног живота, славио је Све-
                                    тог  Луку.  Сахрањен  је  на  гргурском  гробљу,  крај
                                    Цркве Светог Јована Крститеља, недалеко од спо-
                                    меника војводама Кости Војиновићу и попу Мити
                                    Комити.



                                                           XXXV
   31   32   33   34   35   36   37   38   39   40   41