Page 32 - Tople suze na putu za Jerusalim dopunjeo izdanje
P. 32
6
После изласка из штампе Топлих суза до руку
ми је дошла књига Луке Степановића, Успомене
једног Равногорца. Лука је рођен у топличком селу
Гргуре 1929. године − где је мој отац био свеш-
теник од 1968. до 1986. године. У гргурској порти
ја сам се играо као дете крај споменика Кости Во-
јиновићу и свештенику Димитрију Димитријевићу
и њиховим саборцима у једином оружаном устанку
на тлу поробљене Европе из Првог светског рата −
Топличком устанку. Лука Степановић пише: „От-
пор који су Равногорци пружили комунистичком
поробљавању Топлице од средине 1944. године па
до средине 1947. године не може се другачије на-
звати но Други топлички устанак. Док је читава
Србија под налетом совјетске и бугарске армије
морала да призна пораз и да прихвати комуни-
стичку власт, слободарска и устаничка Топлица је
наставила да се бори. Комунистички фељтонисти
признали су да је 1945. године у шумама Топлице у
јединицама Равногорског покрета било преко хи-
љаду људи”, н. д., стр. 90. Други топлички устанак
био је исте судбине као први. Устанички прваци су
поражени и сурово кажњени. Лука је са својим са-
борцима био заточен у нишкој тврђави. „Следеће
ноћи чула се вика по ходницима, настала је некаква
гужва. Препознао сам глас Милована Каличанина
кога су водили на погубљење; викао је да је твр-
ђава одјекивала: „Живео краљ Петар II Карађорђе-
вић! Живео ђенерал Дража Михаиловић!” После
XXXI