Page 32 - Tople suze na putu za Jerusalim dopunjeo izdanje
P. 32

6



                                       После  изласка  из  штампе  Топлих  суза  до  руку
                                    ми  је  дошла  књига  Луке  Степановића,  Успомене
                                    једног Равногорца. Лука је рођен у топличком селу
                                    Гргуре 1929.  године  −  где  је  мој  отац  био  свеш-
                                    теник од 1968. до 1986. године. У гргурској порти
                                    ја сам се играо као дете крај споменика Кости Во-
                                    јиновићу и свештенику Димитрију Димитријевићу
                                    и њиховим саборцима у једином оружаном устанку
                                    на тлу поробљене Европе из Првог светског рата −
                                    Топличком  устанку.  Лука  Степановић  пише: „От-
                                    пор  који  су  Равногорци  пружили  комунистичком
                                    поробљавању Топлице од средине 1944. године па
                                    до средине 1947. године не може се другачије на-
                                    звати  но  Други  топлички  устанак.  Док  је  читава
                                    Србија  под  налетом  совјетске  и  бугарске  армије
                                    морала  да  призна  пораз  и  да  прихвати  комуни-
                                    стичку власт, слободарска и устаничка Топлица је
                                    наставила  да  се  бори.  Комунистички  фељтонисти
                                    признали су да је 1945. године у шумама Топлице у
                                    јединицама  Равногорског  покрета  било  преко  хи-
                                    љаду људи”, н. д., стр. 90. Други топлички устанак
                                    био је исте судбине као први. Устанички прваци су
                                    поражени и сурово кажњени. Лука је са својим са-
                                    борцима  био  заточен  у  нишкој  тврђави. „Следеће
                                    ноћи чула се вика по ходницима, настала је некаква
                                    гужва.  Препознао  сам  глас  Милована  Каличанина
                                    кога  су  водили  на  погубљење;  викао  је  да  је  твр-
                                    ђава одјекивала: „Живео краљ Петар II Карађорђе-
                                    вић!  Живео  ђенерал  Дража  Михаиловић!”  После
                                                           XXXI
   27   28   29   30   31   32   33   34   35   36   37