Page 37 - Tople suze na putu za Jerusalim dopunjeo izdanje

7

У првом издању Топлих суза, 2002. године, об-
јављена је повест о Топличанима руског порекла,
који су избегли од комунизам у својој земљи, али
их је он сустигао три деценије касније у Србији.
„Антоније из Горњег Барбатовца, после земљотре-
са на Копаонику, посла благослов за обнову Храма
Светих цара Константина и царице Јелене уз молбу
да се у цркви на проскомидији непрестано помиње
његов деда. У писму је пророчки предсказивао да
ће комунизам пасти и у Србији. Молио је да тада
Топличанину који ће на челу побуњеног народа
срушити црвену пошаст предамо свилену торбицу
са земљом и сољу.
У Византији је приликом крунисања царева у
Светој Софији патријарх стављао круну на главу
владару, а у руке му предавао свилену торбу испу-
њену земљом са гроба еда би се и цареви сећали
смрти, избегавали сваку гордост и били смирени.
Антоније је молио да у торбицу за владара до-
дамо и мало земље с гроба оца Илије Симића, уби-
јеног барбатовачког пароха, и делић његовог пору-
шеног надгробног споменика.
– Господе, подај ми сећање на Црвено и Мрт-
во море – нека изговори први српски антикому-
нистички владар у својој заклетви пред народом.”

Алузија на премијера Зорана Ђинђића, по оцу
Топличанина из подјастребачког села Прекопуце,
је јасна.
XXXVI